Ishrana može imati i pozitivan i negativan učinak na Vašu kožu - setite se samo onih izdajničkih bubuljica posle uživanja u slatkišima ili obilju majoneza. Iz tog razloga, ne iznenađuje činjenica kako većina zaljubljenika u negu kože pomno bira svoj jelovnik, a favorit svima je upravo - mediteranska ishrana. Ovaj tip ishrane, karakterističan za naše podneblje, prema nutricionističkim spoznajama predstavlja jedan od najkvalitetnijih oblika ishrane današnjice. Bazira se na visokom unosu nutrijenata zahvaljujući maslinovom ulju, kao osnovnom izvoru masnoća, svežem voću i povrću, žitaricama, orašastim plodovima te umerenoj konzumaciji ribe, mesa i mlečnih proizvoda. Uz vodu kao glavni izbor pića i mediteransku ishranu, brzo ćete videti poboljšanje na svojoj koži.

U nastavku saznajte neke od najboljih pozitivnih efekata ove ishrane i što je čini savršenim izborom za baš svaki tip kože.

PREVENCIJA AKNI

Iako mnogi faktori doprinose pojavi akni, poznato je i da neke vrste hrane, poput brze hrane, rafinisanog šećera i mlečnih proizvoda, mogu izazvati nastanak ili pogoršati već postojeće probleme s aknama na koži. Mediteranska ishrana fokusira se ponajpre na suprotni spektar namirnica. Bogata je namirnicama niskog glihemijskog indeksa (orašasti plodovi, razno povrće i sl.), što uveliko može doprineti samoj prevenciji akni. Uz to, brojne naučne studije potvrdile su negativan uticaj hrane bogate šećerima na uzroke i posledice nastanka akni (1, 2, 3), ali bez brige - šećer i slatkiši se nalaze na samom začelju namirnica u ovoj ishrani.

ZA UJEDNAČEN I BLISTAV TEN

Mediteranska ishrana je takođe bogata namirnicama koje obiluju vitaminom C i polifenolnim spojevima (bobičasto i citrusno voće, orašasti plodovi, mahunarke), koji su poznati kao izvrsni antioksidansi. Ishrana bogata antioksidansima može povećati njihovu koncentraciju unutar samih ćelija našeg organizma, uključujući i ćelije kože. Ovakav oblik ishrane pruža i odličnu podršku iznutra neizbježnoj kremi sa zaštitnim faktorom u borbi protiv štetnih učinaka UV zračenja, koje preti našoj koži tokom cele godine. Osim antioksidativnog delovanja, vitamin C takođe podstiče sintezu kolagena u koži, čime se usporava pojava znakova starenja, a pomaže i pri zaceljivanju rana (4, 5, 6). Kad je voća puna zdela, naša koža je srećna cela!

ZA ZDRAVLJE I ČVRSTOĆU KOŽE

Iskustvo je pokazalo kako mediteranska ishrana može poboljšati mikrocirkulaciju u koži, što osigurava bolju opskrbu ćelija kože nutrijentima potrebnim za njihovu normalnu funkciju (7). Naše ćelije su prave male fabrike koje ne prestaju s radom, a pravilnom ishranom i dopremanjem svih bitnih elemenata i nutrijenata, pomažemo im da uspešno vrše na hiljade biohemijskih procesa - za naše zadovoljstvo, ali i sveukupno blagostanje organizma.

BEZ PROBLEMATIČNIH STANJA

Jedan od najbitnijih elemenata svake pravilne ishrane su prehrambena vlakna, kojima mediteranska ishrana obiluje, a nalaze se pre svega u voću, povrću i žitaricama. To su prehrambene tvari biljnog porekla bez posebne energetske vrednosti jer ih naše telo zapravo ne vari, ali zato imaju izuzetno povoljno delovanje na rad creva, regulisanje probave te pomažu rast i razvitak crevne mikroflore. Zdrava i funkcionalna crevna mikroflora presudna je za dobar imunitet, a može pomoći i u prevenciji akni, ekcema, rozaceje te mnogih drugih upalnih stanja kože (8, 9). Ne kaže se bez razloga da naše zdravlje, kao i sve bolesti počinju upravo u crevima.

Brinite o sebi - iznutra i izvana!

Literatura:

1. Paoli, A., et al. "Nutrition and acne: therapeutic potential of ketogenic diets." Skin pharmacology and physiology 25.3 (2012): 111-117.

2. Smith, Robyn N., et al. "The effect of a high-protein, low glycemic–load diet versus a conventional, high glycemic–load diet on biochemical parameters associated with acne vulgaris: A randomized, investigator-masked, controlled trial." Journal of the American Academy of Dermatology 57.2 (2007): 247-256.

3. Smith, Robyn, et al. "A pilot study to determine the short‐term effects of a low glycemic load diet on hormonal markers of acne: a nonrandomized, parallel, controlled feeding trial." Molecular nutrition & food research 52.6 (2008): 718-726.

4. Gegotek, A. "Ambro zewicz, E.; Jastrz ab, A.; Jarocka-Karpowicz, I.; Skrzydlewska, E. Rutin and ascorbic acid cooperation in antioxidant and antiapoptotic effect on human skin keratinocytes and fibroblasts exposed to UVA and UVB radiation." Arch. Dermatol. Res 311 (2019): 203-219.

5. Pierfrancesco, Morganti, Fabrizi Giuseppe, and Cesare Bruno. "Protective effects of oral antioxidants on skin and eye function." SKINmed: Dermatology for the Clinician 3.6 (2004): 310-316.

6. Pessoa, Ana Flávia Marçal, et al. "Oral administration of antioxidants improves skin wound healing in diabetic mice." Wound Repair and Regeneration 24.6 (2016): 981-993.

7. Klonizakis, Markos, et al. "Effects of Long-Versus Short-Term Exposure to the Mediterranean Diet on Skin Microvascular Function and Quality of Life of Healthy Adults in Greece and the UK." Nutrients 11.10 (2019): 2487.

8. Alesa, Dalal I., et al. "The role of gut microbiome in the pathogenesis of psoriasis and the therapeutic effects of probiotics." Journal of Family Medicine and Primary Care 8.11 (2019): 3496.

9. Assarsson, Malin, et al. "Significant changes in the skin microbiome in patients with chronic plaque psoriasis after treatment with narrowband ultraviolet B." Acta Dermato-Venereologica 98.3-4 (2018): 428-436.